Citav moj si svet, za druge necu da znam. #M

''I onda shvatiš da su samo jedne oči najdraže, da je jedan osmjeh najljepši, da samo jedne ruke umeju da zagrle najjače.''

04.07.2014.

Reci da meni si pošla, ako te neko sretne.

Lud sam bez nje.


Nekako ovih dana,sitnice me čine toliko sretnom. Tvoj poziv,ono tvoje:" Samo da ti čujem glas,da ti kažem da mi nedostaješ i da te volim." Eeh,budalo moja. Poželim te čim mi kažeš:" čujemo se kasnije."  I baš mi je žao zbog juče što te nisam vidila,al' nije nam se dalo. :/  Zato jeedva čekam ponedeljak,da te zagrlim,poljubim.:$ Da budeš kraj mene,da šutimo zajedno,haha. Da se glupiramo,da mi pričaš svašta nešta, a ja da te slušam i smješkam se. Da me ne puštaš nigdje od sebe. :$  Pa jedva čekam,samo da budeš kraj mene. I znaš neku noć kad smo se svađali? Upravu si. :/  Kao i uvijek,upravu si opet bio,čestitam. :P Ne znam kako bih preživila dan, da se ne čujemo nikako. I trudim se da te razumijem i sve,al' kako koji dan sve mi je teže.
Al' nema veze,momenti s' tobom me čine toliko sretnom,da mi to daje snagu da izdržim kada nisi tu.

Saavršeen zagrljaaj. :$ Od svih datuma najdraži mi je onaj 10.06.2014 <3. I ostali su mi dragi naravno,jer sam ih provela s' tobom i uvijek se nešto posebno desilo,ali 10.06 je preposeban. :$ Hvala ti za taj dan,tu noć. Za sve trenutke,za svaku girmasu na tvome licu kada kažem nešto glupo. :P Za svaki osmjeh koji si mi podario,svaki zagrljaj,poljubac,stisak ruke. :$ I ne mogu ti opisati koliko te volim,nemam riječi za to. Jedan si jedini i uvijek ćeš biti.  Meni je najljepše kada si ti uz mene. Uljepšao si mi život kao niko. Znaš i sam da sam ja uvijek tu za tebe. I ne odustajem od tebe nikad, al' nikad. Pa volim te više od ičeg' na ovom svijetu, ti si sve što sam tražila. Previše mi značiš da bih te pustila od sebe i nemam namjeru da te pustim. Ti si moj vazduh, tvoj osmjeh je moja sreća. I plašim se da te ne izgubim, strašno se plašim. Ne mogu zamisliti dan da se probudim,a da znam da ti nisi više samnom. I još jednom pile hvala ti na svim lijepim tenutcima,a bit' će ih još naravno i boljih aBd. I koliko god puta da ti kažem da te volim nije dovoljno. Ono što ja osjećam prema tebi ne može se opisati riječima. Riječi su premale za takvo nešto.  


01.07.2014.

Korak napred, nazad dva.

Dok si ti sa njom,ja na lekovima živim. Da podnesem bol i na nogama izdržim, sve bih ponovo, samo tebe da zadržim. :S


I eto konačno sinoć smo pisali normalno o svemu,a da se ne svađamo. Mi inače kad pišemo mi se samo svađamo i to sve zbog gluposti. Al' zato kad smo zajedno ne možemo da se odvojimo nikako. :$ 


On: I baš mi je žao što smo se baš na ovakav način našli i spojili,msm pod ovim okolnostima. Jer kad je sve moglo biti drugačije i bolje ti to nisi htjela,a sad kad je sve komplikovanije,vidi šta nam se dešava. I nemaš pojma koliko mi značiš i koliko bih volio da je sve drugačije. Ti mene kad pogledaš na sve zaboravim i ništa mi nije važno, samo si mi ti bitna. I kad sam s' tobom vrijeme mi baš brzo prođe, kako bih volio da vreme stane tad, da ostanem zauvijek s' tobom. A kad odeš od mene, ne mogu ti opisati Allahami kako mi je,kako se osjećam,lupao bi' sve što mi padne pod ruku. Još onaj tvoj pogled kad se rastaje,ne znam ne mogu ti opisati kako me gledaš tad. Taj pogled je poseban.


Ja: Aha,pa dobro. (Glumim neku hladnoću,a umirem naravno.) I što me nerviraš? Ništa mi ne vjeruješ,sve nešto sumnjaš u mene, a ja svega mi nemam nikog' osim tebe. Msm znaš ti to i sam. I onako nigdje nit hodam,nit skim pišem,ništa. I još nešto, volim što sam te promjenila,baš mi je drago. :)


On: Znam pile,al ja sam takav,jednostavno ne mogu da vjerujem nikome,trudim se ja tebi vjerovati znaš i sama. Al' šta ću kad uvijek nešto mi bude sumnjivo. I u tebi ima nešto, ne znam ni sam šta. Al' uspjela si nešto što nijedna žena s kojom sam bio do sad nije. Promjenila sam. I promjenila si me na bolje.

Ja: I izvini što sam nekad budala,al ono baš budala. Jer dobar si prema meni kao ni jedan momak do sad,al' ja to nekad ne znam da cjenim. I sve što kažem,kažem u bijesu i kasnije se pokajem. :( Il mi ti izvučeš živce. I volim kad se smiješ,nemaš pojma koliko si mi lijep kad se smiješ. Kad god se nasmiješ, ja se zaljubim ponovo.

On: A ja tebe pile kad god vidim,čujem,kad god se nasmiješ,pogledaš me,ja se zaljubim ponovo i svaki dan sve više i više mi značiš. I da znaš da te nekad nerviram čisto onako,jer volim kad počenš da mi pametuješ. :D


Ostalo nebitno,haha. :D Uglavnom divna noć,lijepo smo  pisali,nismo se svađali,al' normalno da je tome došao kraj , jer ev već sad ne znam ni sama šta se dešava. Opet je svojim nepovjerenjem stvorio neki zid između nas. I ne znam više ni sama. Ubijaš me tim svojim nepovjerenjem. Ne radi nam to. Samo me udaljavaš od sebe.

30.06.2014.

Baaš to si meni ti i više od ljubavi. :$

Pile maleno, ti me koštaš papreno.


Heej ljubavi moja najdraža. Hvala ti za svaki trenutak koji si proveo samnom. #M
Hvala ti za svaki trenutak sreće,za svaki zagrljaj,poljubac,za sve. <3.



Šta ostane posle svega? Uspomene,sjećanje na nešto što je bilo i više nikad neće biti? Poruke koje nikad nećemo izbrisati i svaku noć ćemo čitat iznova.
Ne,ja to ne želim. Ne želim da te se sjećam,da mi budeš uspomena. Želim da si tu,kraj mene,sve dok ne umrem. I znam da tražim mnogo, jer to je možda nemoguće.

Volim osmjeh tvoj, baš dobro ti stoji.

Kao što mi ti uvijek kažeš:" Ma hajde pusti tugu,misli na nešto lijepo." :)
Pile moje,hvala ti za sinoć,ona 3 sata provedena s' tobom,ne mogu ti opisati koliko sam sretna. I onaj tvoj zagrljaj, kad me zagrliš jako,jako,kao da me nedaš nikome. I tvoj osmijeeh,pa Božee. Znaš li ti budalo moja da ti mene osvajaš sve iznova i iznova. Imaš najljepši osmijeh na svijetu.

Ja nisam vidjela ništa ljepše nego njeg' kada se smije. :)

29.06.2014.

Gdje god pođem, tebi idem. #M

 Sve bih dala da si tu<3.

Znači Bože,napišem post sinoć i to veoma dug post i da objavim,nešta se net sjebe i sve ode u helać. Odma sam izgubila volju pisat opet i onako iznervirana legnem spavat. :3

Sve u svemu zbog svoje tvrdoglavosti završim u hitnoj preksinoć. Cura kao nije gladna,neće da jede-.- I eto mi. Al hajd,ležim ja primam infuziju,kaad čujem samo ono:"Hajde požuri uđi dok nema njenih." I ja onako nikakva gledam ka vratima i imam šta i vidit. On<3. Pa ne mogu da vjerujem. Nakon svega,opet je došao da me makar vidi. I ja kao svaka zaljubljena glupača počnem plakati,on me zagrli:$ Paa Božee,zar opet sve ispočetka? Zar mi nismo završili,zar nismo rekli zbogom? :S

I ne znam,presretna sam. Jer volim ga,stvarno ga volim i previše i opet posle svega sam spremna biti snjim. I drago mi je što je došao da me vidi, što je rizikovao toliko zbog mene.

I sve po starom,dan, za danom.
Opet smo zajedno. I mi izgleda hiljadu puta da prekinom,hiljadu i jedan put će nas nešto spojiti i pomirit' ćemo se.

27.06.2014.

U fazi tvoga života, ja sam uvijek bila suvišna.

           Ljubav i bol u duetu.

I eto konačno sam skupila mrvicu hrabrosti,rekla ti da je kraj. Ne može više ovako. Dok se ja kidam i umirem zbog tebe,ti se nekako sve više hladiš. Ovaj put sam poslušala razum. Srce je nebitno,njega sam ostavila sa strane ono i onako samo za tebe zna i da sam se vodila njime nikad te ne bi ostavila. Al nisam,ukljucila sam razum i završila sa svim. A najviše me boli to što nisi se trudio da me zaustaviš da odem od tebe,a ja i posle svega sad bi ti se vratila.

Srce mi lomi, dušu razboli, to možeš samo ti..


Al' boli čovječe,sve boli. Noć me ubije. Razmišljanje o tebi, o svemu. O onom tvom : " Nemoj ići molim te,neka te bar još malo da pišemo i onako je zadnji put da se čujemo." :/  Pa posle toga: "ZBOGOM." Pa nemaš pojma koliko sam ja loše i koliko me ubija sve ovo.

Hajde Bože budi drug, pa okreni jedan krug unazad planetu.



Heeej kad se sjetim one noći kad si mi prvi put rekao da me voliš. A ja kao neki kreten u 4 ujutru ustanem i izađem na balkon i vrisnem od sreće,haha.

Samo uspomene lete,kao dim od cigarete.


Ne znam,ne mogu više ovako. Ne mogu bez tebe,a ne mogu ni s' tobom. Da nema nje, sve bih bilo lakše. Što si nas osudio na ovako nešto? Znam da sam i ja kriva,al' nisi morao to da uradiš,tvoj inat nas je doveo do ove situacije. Ni kraj, ni početak.


I nemam inspiracije ni da pišem,dovela sam sebe u situaciju da ležim po cjeli dan u sobi i plačem,gledam te neke filmove koji me ubijaju. Muzika,dobar film,dobra knjiga. Ništa više.  Ne jedem,to je bar dobro,smršat ću. :D


I milion puta napišem ti poruku i izbrišem. A svaki dan sve sam slabija,posustajem,malo mi fali da je pošaljem. Još juče iznenadni susret. :O Ja nikakva,oči od plakanja i ne spavanja katastrofa crvene,čupava. I odjednom zvono na vratima. Imala sam šta i da vidim. Nikad ljepši nisi bio,možda baš zato što više nisi moj. :/ A da ono moje:" Otkud ti,šta hoćeš,što si došao?" I tvoj osmjeh,kad si vidio kako sam se prepala. -"Ne brini nisam došao zbog tebe,nema potrebe da se plašiš,gdje ti je  brat,treba mi nešto?" Ouu faaak,to mi je još gore palo kad si rekao da nisi došao zbog mene. :S Pa onda ja:" Ne znam,nema nikoga,negdje otišli svi." I oppet onaj tvoj naljepši osmjeh. -"Aha,a šta je tebi kako to izgledaš,k'o da nisi spavala 10 dana,vidi kakve su ti oči." A ja bahato:" Šta te briga,što se to tebe tiče,kakve su mi oči?"  Uvijek sam znala bit gruba i ako ne bi trebala. -"Briga me,da nije ne bih pitao.I oči su ti najljepše kao i uvijek. Mada su pune suza i crvene su od plakanja,al i dalje su najljepše." I onda ja razvučeem keez. :D -:"Ne seri. I odo imam posla,reći ću bratu da si ga tražio." I tvooj pogled,koji me ubije.
-"Hajd,reci mu,treba mi nešto. Čujemo se." A onda ja na kraju kao i uvijek zaserem još više:"Ne ne čujemo se,zaboravio si.Ćao." Opeet pogled,al onaj kao kad si ljut baš i ubio bi me:"Ok kako god želiš,ćao."  Odlaziš,a ja kao siroče stojim i gledam,suze same idu.

Još sam dugo stajao u mestu,još sam dugo gledao za tobom...

21.06.2014.

Najgore je kad ne znaš da li da odustaneš ili nastaviš dalje. :3

Volim tvoj pogled kao luda u tebe samo gledam. Pošla bih s' tobom bilo kuda ni ime da ti ne znam. :r

Šutimo,pravimo razmak. Zapravo ti ga praviš,a ja kao i uvijek samo pokušavam da ti se prilagodim. i sagradio si taj neki zid oko sebe,niko ti ne može prići. Kažeš vremenom,polahko. Ne mogu,ubi me vrijeme,hoće li uvijek ovako biti? Hoću li uvijek da čekam i dokle ću da čekam? A ne znam ni šta zapravo čekam,ne volim da čekam,čekanje me ubija. Dok se ja slomi oko tebe,trudim se da ti vjerujem i da te razumijem,ti uporno tim nekim svojim stavom me guraš od sebe,a kad shvatiš da ću da odem,onda se umiljavaš kao malo mače. I sinoć nakon 5 h pisanja i 2 sata svađanja konačno skupim hrabrost da ti kažem da je kraj,al ti me preduhitriš sa onim svojim : " Ja ne volim vrijeme samo kad sam s' tobom,kad si u mom zagrljaju. Volio bih da tad' mogu zaustaviti vrijeme i da zauvijek ostaneš kraj mene." Znaš me čovječe,znaš me. Znaš da sam emotivac teški,da će me to rasplakati,da neću imati snage da ti kažem da je kraj. :S I onda me pitaš: " Da li to znači da odustaješ od nas? To što ne možeš da čekaš,odustaješ li?"  I onda opet one suze izdajice i moje: " Laku noć,pisat' ćemo sutra." Onda poziv,pa ono tvoje: " Heej, znaš da te volim, da mi je stalo do tebe. Sad više neg' ikad. Što ovo radiš i meni i sebi? Nemoj da nam ovo kvariš molim te." A ja kao i uvijek samo šutim,slušam tebe,uživam u tvom glasu. I opet ti: " Reci nešto,nemoj da šutiš samo,ubijaš me tom svojom šutnjom."  Ja tvrdoglava naravno,pa samo hladno: " Laku noć,spava mi se. Čujemo se sutra."   - " Hajde pile dobro,laku noć,lijepo spavaj,ljubim te. Volim te,nemoj to nikad da zaboraviš." I ja opet hladna: " Hajde, laku noć."  I onda celu noć ne mogu da spavam,ubijam se nekim razmišljanjem. Ne znam,nisam pametna kad si ti u pitanju. Kao luda sam,ne znam šta da radim. Bojim se da ne donesem pogrešnu odluku. Bojim se da se neću kajat kasnije,ako sad odem od tebe. A hoću sigurno. Al' ne mogu čovječe,ne mogu. Shvati me. Dokle će ovo ovako da ide? Trudim se,stvarno se trudim da te razumijem i znam da ti treba vremena,al' shvati i ti mene. Ništa i niko se ne čeka vječno.

Ako pokažeš čovjeku da ga voliš i psu da ga se bojiš, reagovat' će potpuno isto. Pas će te ugristi za nogu, a čovjek za srce. :)

20.06.2014.

A uz pogrešno vreme, bili smo i pogrešni mi.

     Da l' si sretniji, tamo daleko od mene?


          
          Ista priča k'o i obično, lažem sebe da sam odlično. I opet čekam, čekam poziv, poruku bilo šta. Pitam se da li je tebi upola teško kao meni, da li ti nedostajem naveče kad legneš snjom da spavaš? Ne razumijem sama sebe i osuđujem sama sebe što sam dopustila da mi postaneš ovoliko bitan. Ovo nije trebalo da se desi,nikad. I ma koliko pokušavala da odem od tebe ne mogu. Kasno je.. ušao si pod kožu. Razum ne sluša srce. A i kad se desi na trenutke da posluša ti si tu da sve promjeniš,da mi ne dozvoliš da odem. Koliko sam samo puta stavljala tačku na sve ovo,al ti bi se pojavio i samo stavio zarez. Dokle više ovako? :/



          Naplatite mi jedan zaborav, ne pitam koliko košta.

16.06.2014.

I sve je tako pusto kada ti nisi tu...

I ovi dani neku tugu nose. :)

Ne znam zašto, al' u poslednje vrijeme volim kada pada kiša,nekako me smiruje. Nađem neku dobru knjigu za čitanje i jednostavno skrenem svoje misli sa svih problema. Al' noć me dočeka uvijek da me dokrajči. :S 

Ne brini, nikad neću izgovoriti riječi koje će te zaboljeti kao mene tvoje. Ali ti ne mogu obećati da te moja tišina neće zaboljeti puno više.

Otkad sam te sreo ja bez tebe nisam ceo. :$

Tebi dala zadnju kap krvi,za mene poslednji i prvi,a ja večno druga ti bila. :S

15.06.2014:$ I opet nakon svega,nakon svih svađa,grubih riječi,nakon što sam otišla, tvoj poziv i ono 'volim te', uljepšalo mi je noć i dalo snage za sve što me čeka. I spremna sam da se borim za tebe protiv svih. Hvala ti pile što si tu. #M 


Citav moj si svet, za druge necu da znam. #M
<< 07/2014 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

MOJI LINKOVI
Pusta su to polja nade i barikade između nas...

http://www.youtube.com/watch?v=vaAVByGaON0

Ne znam jesam li se borila za njega iz inata jer su mi svi branili, ili zato što sam ga stvarno volela. Ali dobro, sada nije ni bitno. Jer njemu niko nije branio, a ipak se nije borio.

Nedostajao si mi danas. I sutra ćeš, opet. I dan poslije. Bez prestanka, bez pauze, bez najmanjeg predaha, nedostaješ mi. Stalno, uvijek. ponovo. To je kao zrak koji dišem... Postalo je navika.


Čovjek se valjda tugama najlakše vrati.


"Ljudi odlaze stalno",rekla je mama,"neko ode na nebo,neko te napusti još dok ste na Zemlji,ali svi napuštaju,kad tad. I ti napuštaš dosta njih,samo što ne primjećuješ."
"I još nešto..Plači,pati,muči se,lomi,udaraj,ne spavaj noćima,ali kad izađeš kroz ova vrata niko to ne sme da vidi.Napolju si srećna."
"Jel mora tako?",upitah.
"Mora."

Hej, stranče. Sinoć sam te opet pronašla u ispijenim čašama. Tako je gorak okus prošlosti. Svaki gutljaj tog prozirnog pića budio je u meni bezbroj uspomena. Sve ono što sam htjela zaboraviti i ostaviti iza sebe, vraćalo se i tonula sam sve dublje. Nisam htjela priznati ni sebi, ni drugima;

nedostaješ mi.

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
8164

Powered by Blogger.ba